Beograd u ogledalu
Kao i svaki put kada se raspiše arhitektonski konkurs u Beogradu, ovaj put je to blok 18 između Sava Centra i reke, ja se dvoumim da li da učestvujem ili ne, ima li to smisla, da li išta menja, ko će to uopšte videti...
I razmišljam tako šta raditi na levoj obali Save, naspram Beograda na vodi, kopam jezero, dižem solitere, vrtim ga na sve strane, ali džaba. Kako god okrenem nikako da ispadne iole zanimljivije a kamo li lepše od Belgrade Waterfronta. A stvarno sam blesav, ja sad zamislio da sam neki talenat i da mogu da napravim nešto bolje od čuvenog investitora iz Dubaja. Cela država, od vrha do plebsa svu svoju snagu ulaže u projekat od nacionalnog značaja a ja se pravim pametan pa ću kao da budem bolji. Ma nema šanse. I tačno je. U trenutku kada se podiže grad nad gradovima, ponos naše nacije, budućnost naše dece, krajnje je uzaludno, da ne kazem prepotento činiti bilo šta drugo osim blaženog divljenja neimarskom poduhvatu veka.
I zaista, prihvatio sam činjenicu, treba se samo diviti Beogradu na Vodi i uživati u sreći koja nas je ni krive ni dužne zadesila.
Ipak posle nekoliko dana divljenja nad budućim velelepnim zdanjima primetio sam jednu malu, ali bitnu manu u celom projektu.
Naime privilegovani srećnici koji su kupili stanove u Beogradu na Vodi zasluženo ce uživati u svim pogodnostima novog kvarta, ali ipak falice im nešto veoma bitno: pogled. Oni kupiše skupocene stanove da budu gospoda a gledaju na sirotinju i udžerice sa one strane Save dok ta ista sirotinja sasvim besplatno posmatra njihova prelepa zdanja. Pa gde je tu pravda?
Gospoda zaslužuju divan pogled a šta je lepse od samog pogleda na BnV? Zato reših da im skratim muke i istovremeno rešim pitanje bloka 18:
Sazidaćemo najveće ogledalo na svetu!
Tako ce prefinjeni Beogradjani iz BnV moci da uživaju u jedinstvenom pogledu na same sebe. Ima li lepse perspektive od pogleda na sopstvenu ličnost u idiličnom okruženju?
Beograd na Vodi ne može biti prevaziđen, ali zato može biti dupliran!
